Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Proekti - karakteristiki, modeli, struktuiranje (makedonski)". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Семинарски труд од модулот :

БИЗНИС ЛОКАЦИОНИ ОДЛУКИ

Наслов: ПРОЕКТИ-КАРАКТЕРИСТИКИ, МОДЕЛИ И СТРУКТУИРАЊЕ

Професор Д-р

Студент:

СОДРЖИНА

1.Вовед.......................................................................................................................................... 3

2. [to e proekt?......................................................................................................................... 4

3. Karakteristiki i modeli na proektot .......................................................................... 5

4. Razvojni fazi na proektite ................................................................................................ 8

5. Zaklu;ok.....................................................................................................................................9

6. Literatura ............................................................................................................................10

ВОВЕД

Vo poslednite 15 godini proektite zazemaat centralna uloga vo rabotata i denes mo`e da se smetaat kako sredstvo za op{testvena promena, osnova na razvojot na zaednicata, duri i kako sredstvo za gradewe i jaknewe na gra|anskoto op{testvo. Kako rezultat od istoto, menaxmentot na proektite stana neophodna sposobnost za organizaciite i za sekoga{ prisutnata potreba za obuka na lu|eto.

Menaxmentot na proekti uslovuva postoewe na pove}e razli~ni sposobnosti za politi~ki/op{testveni analizi, za komunikacija, za menaxment na lu|e i resursi, za obezbeduvawe na materijalni sredstva, evaluacioni tehniki itn.

Zborot "proekt" bil prv pat upotreben vo {esnaesetiot vek i poteknuva od latinskiot zbor projicere (= da frli{ napred). Latinskiot koren sugerira dvi`ewe, traektorija, izvesen odnos so prostorot i vremeto. Sugeriraniot proeces sord`i:

������ to~ka na trgnuvawe . . .

������ upotrebena kako baza od koja . . .

������ se trgnuva napred . . .

������ kon odredena cel.

Istoriski gledano, zborot i konceptot bile prvo upotrebeni od arhitekti. Vo petnaesetiot vek, Filipo Bruneleski napravil dve inovacii vo arhitektonskata praksa od negovoto vreme:

������ rabotata na katedralata vo Firenca bila prekinata vo ~etirinaeseti vek, a na Bruneleski mu bila dodelena zada~ata da ja zavr{i rabotata so dodavawe na kupola. Pred da zapo~ne toj izrabotil crte` (progetto ili plan) na kupolata, upotrebuvaj}i razli~ni perspektivi so cel da obezbedi geometriska prezentacija na idnata struktura, kako {to toj ja zamislil; preku me|usebnoto povrzuvawe na takvite perspektivi, kupolata, sama po sebe, trebalo da govori za politi~kiot i istoriskiot koncept na gradot. Firenca se stremela da bide grad otvoren kon svetot i zaradi toa kupolata imala dva sloja, eden nadvore{en i eden vnatre{en.

������ Bruneleski ja racionaliziral arhitekturata so voveduvaweto na nova vremenska perspektiva - pristap koj ovozmo`il da se odvoi planiraweto i izvedbata, proektot i implementacijata. Negoviot primer sugerira deka treba povtorno da se razmisli za poimot "proekt" I istiot da se svati kako koncept koj slu`i za organizirawe na odredena akcija. Amerikanskiot mislitel, Xon Devi (John Dewey, 1859-1952), avtorot na poznatata teorija "u~ewe so rabota", najmnogu e zaslu`en za razvojot na konceptot na proektite vo obrazovanieto. Spored nego, proektot mora da zadovoli ~etiri preduslovi:

������ proces na zedni~ko razmisluvawe, koj go oblikuva negoviot rast i razvoj;

������ posmatrawe na uslovite vo sredinata vo koja e koncipiran;

������ poznavawe na toa {to se slu~ilo vo sli~ni situacii vo minatoto;

������ pristap koj gi sintetizira opservaciite na sega{nosta i znaeweto za minatoto I go identifikuva nivnoto zna~ewe. Od seto toa, treba da se zabele`i deka proektot :

������ e metoda koja ni ovozmo`uva da se dvi`ime od ideja kon dejstvie, so

strukturirawe na razli~ni strategii vo toj proces;

������ ima za cel da ja promeni (op{testvenata) sredina vo koja bi se odvival;

������ se oblikuva vo odreden op{testven, prostoren i vremenski kontekst;

������ ima obrazovna dimenzija i ovozmo`uva lu|eto da u~at po pat na eksperimenti;

������ prestavuva produkt na kolektivna aktivnost;

������ bezuslovno podrazbira evaluacija, so {to se vospostavuva vrska me|u idejata I dejstvieto.

Toa zna~i deka proektot ima pove}e specifi~ni odliki.

[TO E PROEKT ?

Menaxment na proekti ne e . . .

Menaxmentot na proekti postana kamen temelnik za razvoj na organizaciite, no toa ne e edinstveniot na~in za rakovodewe i rabota na organizaciite i instituciite ! Toa e edno od sredstvata za organiziraweto na zada~ite i sproveduvaweto na zacrtanite celi, a mo`e da se sporedi i razlikuva od slednite ne{ta:

Strategisko planirawe: dolgoro~ni orientacii i definicii na politiki, aktivnosti i organizaciski razvoj. Pretpostavuva postoewe na sposobnost za predviduvawe i podgotovka za strukturni promeni ili adaptacii vo relativno dolg vremenski period. Strategiskoto planirawe obi~no vlijae ili gi ima predvid strukturnite i infrastrukturnite promeni (ili istite gi inicira).

Takti~ko planirawe: mnogu sli~no na planiraweto na proekti, takti~kotoplanirawe se odnesuva na razli~ni ~ekori i procesi za ispolnuvawe na celite na strategiskoto planirawe ili, op{to zemeno, ja naso~uva organizacijata vo pokratok vremenski period, imeno so adaptacija i reakcija na nepredvidlivi promeni ili napredok.

Cikli~no ili rekurentno planirawe: menaxmentot i rabotata so redovni nastani ili nastani predvidlivi na redovna osnova (pr. aktivnostite za vreme na praznici, Generalni sobranija, itn.)

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com